Да ли технички и сви други системи које су креирали људи подлежу законима еволуције?

Одговор на ово питање дао је совјетски инжењер, проналазач и писац научне фантастике Генрих Саулович Алтшулер (Ташкент 1926 - Петрозаводск 1998). Године 1946. распоређен је на рад у патентни биро Каспијске флоте у Бакуу. У немогућности да одговори на питања која су му проналазачи постављали, уз помоћ свога колеге Рафаела Шапироа, започео је гигантски  подухват прегледа и анализе више од 200 хиљада патената из најактуелнијих техничких области. На основу студиозне анализе 40 хиљада патената издвојених по критеријумима квалитета дошли су до 4 кључна открића:
1. Инвентивни нивои проналазака
2. Дефинисање инвентивног проблема
3. Алгоритам проналазаштва
4. Закони еволуције техничких система.
Један од кључних закона еволуције техничких система гласи: Сви технички системи се развијају у смеру идеалног коначног решења. Идеалан систем је онај систем који изврашава своју главну функцију, а сам систем не постоји. Идеалан аутомобил је систем који извршава своју основну функцију превоза људи из тачке А у тачку Б за одеређено време, а да тај аутомобил не постоји.  За сада је такав аутомобил недостижан, али из дефиниције идеалног аутомобила инжењери добијају кључне податке за будуће конструкције, које су мање масе, веће енергетске ефикасности, веће брзине итд. 

Наведена открића су временом заокружена у јединствену Теорију Решавања Инвентивних Задатака - ТРИЗ. Ова Теорија је у бившем СССР нашла своје место у развоју војних технологија и космичким програмима, а свој процват је доживела у САД после доласка  десетина "Тризоваца" крајем 1990-тих година. Данас нема компаније са листе "Фортуна 500", која не користи ТРИЗ у својим иновационим центрима. 

Више података о аутору и теорији може се пронаћи на Интернету укуцавањем у претраживач кључних речи ТРИЗ или TRIZ.