Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата


Потрага за благом

НАЈБОГАТИЈИ ЕВРОПСКИ


Из српских рудника у доба деспота Ђурђа Бранковића вађено је 30 тона злата

ила је касна јесен, 6938. година од стварања света (по тадашњем важећем српском календару), када је при врху високе куле града што доби име по Светом Андреју неимар црвеним циглама узидао осмокраки крст и испод њега следећи текст:
   „У Христу богу благодаран деспот Ђурађ, господар Србима и поморју зетскому, сазида овај град”. У 15. ве
ку Смедерево је било највећа европска тврђава, предодређена да се под њеним зидинама одиграју судбоносни догађаји по цело српство, српску државу и суседне европске земље. О куле Андрејиног града, стоног места великог деспота Бранковића, разбијали су се таласи мухамеданства док га, напослетку, османлијски вал није сасвим прогутао.  
   Ђурађ (Ђурђе) Бранковић био је најбогатији европски владар у бурном времену Европе прве половине 15. века.
Главни његови приходи били су од многобројних рудника злата и сребра у Србији, укупно 32 на броју – од њих, из свега три нису вађени племенити метали – те од имања у Угарској. Био је највећи трговачки партнер Млетачке и Дубровачке републике. У Будиму, у трговачкој улици званој Италија, имао је дворац сазидан од брачког камена са одајама чији су подови били обложени мермерним плочама. Током лета, одмарао се у дворцу Некудиму, недалеко од Купиника (Купиново), на Сави. Крај ушћа Јасенице у Кубршницу подигао је раскошан летњиковац.
    О величини његовог богатства најбоље сведочи списак написан пре опсаде Смедерева 1439. године када је Дубровачкој републици остављен на чување (у поклад) део деспотовог блага, отприлике трећина. Други део Ђурђеве имовине (блага српске државе), чувао је млетачки дужд, пословни партнер Бранковићев. Благо: млетачки, српски, турски и угарски дукати, накит, жежено злато и сребро, смештено је у вреће па у оковане сандуке и тако, караваном, ношено до дубровачких зидина. Укупно, 12 тона сребра и 8,3 тоне злата. Колико је Србија била богата сведочи податак да су њени рудокопи задовољавали 35 одсто европских потреба за племенитим металима. Из српских рудника годишње је вађено 30 тона злата и сребра, а у целој Европи 47 тона.
број:

Ветар у гриви

ПОТКОВИЦЕ ЗА


Данас крај Цареве ћуприје у Београду мало шта подсећа на негдашње господске дане српског коњарства. Ни старе трибине више нема. Једино једна биста Владислава и даље пркоси забораву



господском понашању кнеза Михаила Обреновића (1823–1868), његовом образовању и дипломатској довитљивости данас и врапци цвркућу. Мање је познато, или се неоправдано прећуткује, да је млади кнез још у раном детињству постао опседнут класичном музиком и тркачким коњима. Зато и не чуди што ће годинама касније своје четвороножне пријатеље крстити именима јунака из омиљених опера. Чак је и бечко племство још дуго чувало успомену на победничке походе кнежевих узданица – Фигара, Аиде и Риголета. Отмене даме, бар се тако приповеда, нису се устручавале да младог српског кнеза обасипају похвалама. Ваши коњи трче као олујни ветар, често су говориле.
број:

Диверзантска посла 21. века

САЈБЕР


Замислимо овакве околности: две велике светске силе су на рубу рата. У Савету безбедности пљуште међусобне увреде, на границама се воде војне вежбе, а авиони непрекидно надлећу „ничију земљу”. У главном војном штабу једне од велесила одједном – нестаје струја.


ашине се гасе, нема више рачунара, нема више могућности за успостављање сателитских веза с јединицама на терену, осматрање из свемира, издавање заповеди радио-везом, а особље се затиче у подземним бункерима у потпуном мраку. Тим задужен за одржавање система за снабдевање панично покушава да поправи ствар тражећи грешку у раду рачунара, али схватају да је програм за расподелу струје хакован! У ретким тренуцима у којима систем успева да ради пре него што поново постане преоптерећен, почињу да стижу обавештења о томе да је почео напад на њихову земљу.

број:

Живот пише драме

СПАС НА


Како је риболовац успео да преживи 66 дана на преврнутом броду?


ридесетседмогодишњи Луис Џордан испловио је 23. јануара ове године из марине у Конвеју, у Јужној Каролини. Иако није био професионални рибар, обичавао је да својим бродићем оде на пецање на Атлантик. Брод, изграђен још педесетих година прошлог века, крштен као „Анђео”, наследио је од оца. Ништа велико и раскошно, бродић каквих у тим крајевима, уз Атлантик, има тушта и тма, а становници их углавном користе за пецање, не удаљујући се превише од обале. Како ново време доноси и нове технологије, једино што је „Анђела” разликовало од било ког брода исписника му јесте то што је Џордан уградио најновије справе за навигацију, рачунар, сателитски телефон и осталу електронику која је јемчила безбедан боравак на отвореном мору. А како то „безбедно” уме да завара човека, убрзо ће се и лично уверити.
број: