Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата


Друмовање једног писца

РАСТКОВА


Као и сваки дечак почетком двадесетог века, тако се и потоњи песник Растко Петровић заносио читањем разноразних пустоловних романа. Како је њихова позорница махом био Црни континент, обећао је себи да ће га кад-тад походити.

елој његовој генерацији касапница Првог светског рата умногоме је одредила живот. Песничка душа је у том рату видела непојмљива зверства, дотад невиђене примере јунаштва, често и потпуно непотребно жртвовање људи. По завршетку рата, за време студија, нашао се у модернистичким круговима Париза, где су уметници, згађени ратом и декаденцијом Европе, почели да се одушевљавају примитивном уметношћу. Били су опчињени афричким маскама, препознавали су далеке одјеке афричке црначке музике у џезу. По повратку у Београд другује са овдашњим перјаницама модерне, које ће се убрзо растурити на дадаисте, зенитисте и надреалисте. То дружење му је само повећавало жељу да једном прокрстари Африком.
број:

Мало слово о тишини

ЋУТИ


Онај који зна, не говори;
Онај који говори, не зна.

Лао Це, кинески филозоф (570–470. г. п. н. е.)



уски светитељ Теофан Затворник из 19. века саветовао је да хришћани морају да „избегавају многоглагољивост”.Опширност у говору знак је наше духовне слабости и збуњености. Иво Андрић је у „Знаковима поред пута” написао да је ћутање снага а причљивост слабост и несигурност духа. Зато деца и старци радо и дуго причају. Ћутање је замуклост и немост, а тишина тајац и мир. Много може да се каже и с мало речи. Свети оци у хришћанству своје знање саопштавали су штурим, ретким и скромним опхођењем. Још у 16. веку заведено је у монашком реду траписта да калуђери ћуте током целе године осим о највећим хришћанским празницима.
број:

Баш примењена

МАТЕМАТИКА


Како су блистави студенти угледног Масачусетског института за технологију успели да надмудре и опељеше коцкарнице Лас Вегаса и шта им је саветовао професор...


евин Луис изгледа као и сваки други студент из имућне породице који себи може да приушти узбудљив викенд у Лас Вегасу. Не издваја се изгледом, не носи скупа одела, ничим не одаје да му је тело опасано каишевима препуним новца и коцкарских жетона у вредности од неколико десетина хиљада долара. На први поглед, он је само један од бостонских студената, а податак да је студирао баш на угледном Масачусетском институту за технологију смешта га раме уз раме с мноштвом тамошњих штребера за које у енглеском језику постоје бројни подсмешљиви изрази као што су geek”, „nerd”, „weirdo”...
број:

Живот је бајка

Џејмс Дин


о дана кад је погинуо у саобраћајној несрећи, млади глумац доживео је приказивање само првог од своја три филма. Током бурног аплауза рукама је запушио уши и изјавио како га слава толико плаши да би се најрадије као кртица сакрио у неку башту. Недуго затим са зида филмског студија скинуо је урамљену фотографију са својом ликом, поломио је и изгазио. А онда је запевао песму: „Био један дечак, чудан и зачаран, сирови дечак”.
   Џејмс Бајрон Дин рођен је 8. фебруара 1931. године у градићу Мариону, у Индијани, а касније се с родитељима преселио у Санта Монику у Калифорнији. Одрастао је као мажен и пажен јединац, коме је мајка испуњавала све жеље: исписану цедуљицу крио је испод јастука и од „добре виле” добијао електрични воз, збирку минијатурних сатова, атлас, виолину... Пошто је одгледао „Авантуре Буфала Била”, направио је луткарско позориште од картона и говорио да ће постати глумац, уместо музичар, како су му предвиђали. Нажалост, његово дивно детињство нагло се прекинуло, јер му је умрла мајка. Деветогодишњи Џими дошао је на сахрану одевен у капут од твида и са шеширом на глави, а затим је на ковчег спустио своје највеће благо – виолину.
број: