Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата


Екскурзија за обавештајца

РУКА


Како је комедијант случај покренуо каријеру једног од првих обавештајаца српске војске?


очетком двадесетог века имућније српске породице свој подмладак слале су на студије у иностранство. Једна од тих породица били су и Банковићи. Отац породице Танасије Таса Банковић послао је сина Михаила на студије права у Монпеље. Када је наследник доказао да му школа иде од руке, поносни отац то је морао и да награди.
   Пао је предлог да се тек свршеном студенту друге године права омогући пловидба Дунавом до Црног мора. На путу би се одморио од школе, и упознао ток Дунава од Београда до утоке. А кад је већ на Црном мору, посетиће и Одесу, где имају кумове. Таква путовања тада су била прилично скуп хоби, а и није свако могао да добије карту за прву класу пароброда. Као оснивачу и потпредседнику Српског бродарског друштва, гос’н Таси то није био никакав проблем. И тако, лета 1909. године, млађи Банковић се у Београду укрцава на пароброд Дунавског паробродског друштва.
број:

Живот је бајка – Томас Пејн

А САД БЕЗ


Поверење у разум и вера у будућност биле су основне особине човека чије су замисли унете у америчку Декларацију о независности и француску Декларацију о правима човека и грађанина. Највећи пропагандиста свог времена постао је очајан када је схватио да су народне масе подједнако подложне и просвећивању и заглупљивању

адан звук ушмркивања слинавог морнара мешао се са смехом пијане руље у лондонском пабу. Дежмекаста црвенокоса пијандура, држећи криглу пива, пришла је гомили костију просутој у ћошку и звучно пљунула на њих. Руља се одушевљено продрала: „Томасе Пејне, проклето ти било име!”

    Морнар је своје задовољство платио бацивши 10 пенија у чанак, а нови кадидат за пљување прилазио је земним остацима једног од великих праведника који су живели на овој планети. Човеку који никада није издао идеал да слаби заслужују заштиту, способни подршку, да зарад заједничког добра богати и сиромашни не смеју да постану два света, а да човек свуда и увек буде поштован. Пљување по земним остацима Томаса Пејна британске власти забраниле су по кратком поступку, а Вилијамм Кобет, заслужан за ту гадост, кости је бацио незнано где. Тако Пејн не лежи нигде, али је његово дело присутно у добром делу света.
број:

За читање и уживање

НА САЈМУ...



мом свету највише места заузимају књиге. Старе, нове, добре и лоше. Заборављене, пожутелих страна и нове, које миришу на штампу и недотакнути папир.
    Мотају се и живе свуда по кући. Од ходника, преко кухиње где живе пре свега „кувари”, преко оних остављених у трпезарији и дневној соби, дечјих у собама младунаца које равноправно делим са њима, до спаваће собе, у којој се придржавају међусобно у ризичној равнотежи. Јесте да воле прашину и прашина воли њих, али нема бољег осећаја од оног кад дахом, са књиге, подигнеш облачић прашине, мало погладиш књигу по корицама и отвориш је.

    Свака књига има свој мирис. И свака другачије лежи у руци. Већ облик слова прочитаних књига подсети ме на свет у њој. Увек сам волела поглед на орман, на сложене књиге, на светове сасвим стране и подељене само корицама.
    Прве књиге које сам добила стигле су са тавана, стари буквари, преостали од учитељевања баке и деде. Браон страна, великих слова и старих, прастарих цртежа. Уши нису имале. Уши на књигама су у кући баке и деде, а касније и у мојој, биле забрањене. Данас када видим на књизи подвијени ћошак-уво за подс
етник ја се најежим и пажљиво га испеглам прстом у стари, прави положај.
број:

Уметност старих народа

БРОНЗАНИ КОЊАНИЦИ


Детелину са четири листа, крстић или можда зечју шапу… многи од нас имају нешто што их „штити од зла”. Народ Котоко из Африке има нешто другачије амајлије



отоко је народ који живи на југу језера Чад у Африци, на територији три државе – Камеруна, Чада и Нигерије. Потекао је од Сао цивилизације а, према њиховом веровању, психички поремећаји или „зла срећа” приписивани су утицају духова. Представе о духовима пристуне су и у анимизму и у исламу, двема вероисповестима које су најзаступљеније на овим просторима.   
   Свет духова (или џина, како се називају у исламу) разнолик је готово као и сам свет људи. Постоје представе о њиховој хијерархи
ји, одређеним надлежностима, чак и различитим карактерима. Они су ћудљиви, могу да се наљуте и запоседну душу која је, на пример, просула кључалу воду баш преко грма у којем неки од њих живи. Духовима су приписивана готово сва (не)уобичајена стања људи, као што су „лудило” због љубави и страсти или непролазна туга услед губитка вољене особе, све до најтежих психофизичких поремећаја. Након што се претпостави да је душу појединца запосео неки дух, локални марабу (верски учењак или чаробњак) у одређеном обреду би „прописао” потребне талисмане и на њих пренео моћ деловања уз изговарање светих речи и молитви, а све да би се духови умилостивили, и лоши утицаји престали.
број:

Књижевна награда „Политикиног Забавника“

Бирамо најбоље књижевно дело за младе објављено у 2014. години

број: