Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата


Српска принцеза турска султанија

ЛАЗАРЕВА МИЉЕНИЦА,


Само годину дана након Косовске битке, лепа кћи убијеног кнеза Лазара и кнегиње Милице, малолетна Оливера,
послата је у харем султана Бајазита I, право у наручје
убице њенога оца



ајмлађа кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, рођена је, претпоставља се, између 1373. и 1376. године, у Крушевцу. Родитељи су јој дали библијско име Оливера (на латинском маслина), као симбол напретка, лепоте, снаге и мира. Име као да је одредило даљу судбину мале кнегиње (Nomen est omen). Поред браће Стефана и Вука и сестара Маре, Драгане, Теодоре и Јелене, Оливера је била миљеница родитеља. Родослов њене мајке Милице води до Вукана Немањића, краља Дукље и најстаријег сина великог жупана Стефана Немање, брата Стефана Првовенчаног и Светог Саве. По оцу, кнезу Лазару, унука је извесног Прибца Хребељановића, из Прилепца, код Новог Брда, услужника цара Душана. Родоначелник Хребељановића био је царев пехарник, писмен и за тадашње време изузетно образован.
број:

Живот је бајка – Балдасаре Галупи Буранело

ЉУПКА МУЗИКА




                                                                         
За живота слављен као највећи композитор комичне опере свога времена, овај Венецијанац, миљеник Катарине Велике, делимично је пао у заборав, али га историја музике није заборавила...


егенда каже да је управо захваљујући непознатом рибару са острвцета Бурано крај Венеције настао и потом усавршен занат израде чипке. Наиме, пошто је некако успео да одоли песми сирена, мислећи на своју вољену што га је чекала на острву, рибар је, наводно, на дар од Краљице Таласа добио круну од морске пене. Тај дар био је заправо намењен будућој невести верног рибара, како би је на дан венчања ставила на главу. Љубоморне због величанственог поклона који је добила њихова пријатељица, девојке са острва Бурано покушале су да подражавају круну од пене и почеле израду велова од чипке... Званични историјски подаци говоре да су радови од чипке на Бурану израђивани још од 16. века.
   Острво Бурано, површине 0,21 km2, припада венецијанској општини и налази се у северном делу залива. То је заправо мајушни архипелаг , можда још необичнији од саме Венеције. „Улице” су такође углавном водене и до кућа се доспева чамцима. А куће су обојене јарким бојама.  Неки тврде да свака боја обележава одређену породицу и да је то био јасан знак како се блиски рођаци не би међусобно женили и удавали.   Други, пак, сматрају да је обичај настао због магле: да би морепловци могли да препознају Бурано и сопствену кућу када долазе. Црвене, зелене, плаве, жуте, то су боје кућа на овом живописном острву недалеко од чувеног Мурана.
број:

Живот није БАЈКА

МАЈСТОРУ
                  
Господину Чехову књижевност је била љубавница, а медицина жена. И ниједна се није бунила. Бар с почетка...


осподин Чехов и ја смо се упознали када сам ја, према тврдњама моје Баке била премлада, а он већ покојни. Под условом да се не верује Мајстору Булгакову, који је своје рукописе спаљивао, истовремено тврдећи да рукописи не могу да изгоре. У шта ја верујем, јер сходно томе ни писци и песници не могу да умру. Захваљујући томе смо се покојни, али никад живљи, господин Чехов и ја упознали током мог летњег распуста у Бадњевцу, где су ме родитељи одложили, код бабе и деде, да дочекам одлазак на море. Истовремено је Деди, пензионисаном наставнику математике, дато и упутство да ме приучи истој, јер сам већ тада почела да пружам отпор тој науци. Како је Деда имао нарав нервозног гусана, а и такав пратећи поглед, то сам ја почела да развијам дисциплину сакривања од наметнутих допунских часова, брзо схвативши да ме Деда оставља на миру када види да читам. Што сам ја, иначе, и до тада волела, а од горе поменутог спознања још и више.

ајбезбеднија зона је постала непосредна близина кућног ормана с књигама, закључаног цветном бравицом чији је кључ дужио Деда. Књиге су се могле добити само на конкретан захтев и уз Дедино промишљено одобрење, сходно годинама интересента. Тако сам ја тог лета, док ми је чудо од математике дахтало за врат, замолила Деду да ми да књигу на чијем је боку злаћаним словима писало – Чехов. Деда ме је промотрио зеленим, гушчијим погледом, откључао орман и господин Чехов и ја смо побегли под крушку иза куће.
број: