Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата


Испуњен завет

ЦИГАНКИНА



Ризикујући живот своје бројне породице Хајрија Имери Михаљић је из логора у Косовској Митровици, марта 1942. године, изнела шестомесечну јеврејску бебу, не заборављајући да је непрекидно подсећа ко је…


тасити немачки солдат презриво је гледао Ромкињу која је, окружена с троје деце, стајала на улазу у логор за Јевреје у Косовској Митровици. „Господине, послали су ме да однесем ствари, треба тамо да носим”, понављала је као у трансу Хајрија и неодређено одмахивала руком. Ни сама није знала шта је потребно да учини да би урадила оно што је себи задала. Да спасе своју газдарицу Естер Бахар и њену унуку! Војник је није разумео, али је гадљиво климнуо главом и Хајрија је ушла, у жицом ограђене, штале 12. артиљеријског пука Војске Краљевине Југославије претворене у логор за митровачке Јевреје.
број:

Писање „другог пола”

НИСАМ КРАВА


У доба када се „женскиње” сматрало зависним од мушкараца четири српске књижевнице рушиле су устаљена правила: издавале су књиге с модерним темама, зарађивале плату, бориле се за право гласа, слободно кретале... Поједине су саме ишле на далека путовања по свету...

елена Димитријевић, Исидора Секулић, Милица Јанковић и Даница Марковић рођене су у другој половини 19. века, када се на писање „другог пола¨ гледало с великим подозрењем. Током школовања слушале су о несрећној судбини песникиње Милице Стојадиновић Српкиње (1828–1878), која је упркос признањима умних људи (посебно Његоша), тешко живела и на крају скоро дошла до просјачког штапа. Опстајало је мишљење да само имућне особе из високих кругова, попут Анке Обреновић Константиновић (1821–1868), могу у доколици, „од дуга времена”, да се баве писањем. И критичари су тврдили да је „књига коју напише женска рука несумњиво књига из другог света”, што није обесхрабрило надарене девојке.
број:

Догађај за уџбенике повести

БЕС И

Овог лета навршило се хиљаду година од чувене битке на Беласици када су Византинци поразили Самуилове одреде и када је цар Василије II ослепео хиљаде његових војника

изантијски цар Јован I Цимискије (969–976) у једној сјајној војној акцији 971. године протерао је руског кнеза Свјатослава са Балканског полуострва и срушио Прво бугарско царство. Византија је своју северну границу вратила на доњи ток Дунава, а у најважније бугарске градове постављене су византијске војне посаде. На другој страни, у Цариграду, победоносном цару био је приређен величанствен дочек. На челу поворке била је позлаћена кочија са иконом Богородице коју је византијски цар донео из Бугарске. За њом је, на белом коњу и са свим царским обележјима, јахао Јован I Цимискије кога су одушевљеним клицањем поздрављали грађани Цариграда. Иза њега је, пешице и покорно, ишао бугарски цар Борис II кога је Цимискије заробио у управо завршеном походу.
број:

ПЕТКОВДАН / 21. новембар 2014.

ПАРИЗ ПОД



На данашњи дан 1783. године један маркиз и један наставник физике и хемије укрцали су се у први балон с људском посадом


ан Франсоа Пилатр де Розје (1754–1785) и маркиз Д’Арланд (1742–1809) били су међу многима који су крајем 18. века у Француској и Великој Британији покушавали да лете, на овај или онај начин.
    Пилатр де Розје рођен је у Мецу, важном гарнизонском граду на француској граници, у коме је постојала и војна болница у којој је почео да се занима за хемију. У Ремсу је предавао физику и хемију и запао за око брату краља Луја XVI, који га је повео у Париз и поставио за управника Природњачког кабинета. Нешто касније Де Розје је отворио сопствену лабораторију, у којој је правио огледе из физике и одржавао демонстрације за племиће. Највише су га занимали гасови, тада још прилично нова област у хемији.

број: