3196 10. 5. 2013.
Игре разне и безобразне
ГРЕШНИЦА С РАЗБИЈЕНИМ
Обнажене особе, бестидни покрети, „масне” приче и песме... Еротско у фолклору Словена одувек је изазивало радозналост читалачке публике и истраживача. Али, док су се први смејали или згражавали над „простаклуцима”, други су тврдили да се иза свега крије много дубље значење
акупљачи народног блага са чуђењем су записивали древне обичаје Словена који су захтевали учешће „голих голцатих” људи, жена и деце. Тако се сазнало да су жене из многих крајева (западне Србије, јужне Бугарске, црногорског племена Пипери...) при сусрету с непријатељем или невременом, спремно задизале сукњу, трчале око куће и показивале своју „срамоту”. Узвикивале су и певале: „Бежи чудо од чуда чуднога, не можете једно крај другога”, „Не иди граде на моје јаде” или „Иди по шуми и планини, где пиле не пева, где човек не ходи”. За то време мушкарци су остајали затворени у кући или штали и чекали да невоља прође. Откривено је да је овај „мрски обичај” постојао још у старом Риму и да означава магијску радњу у борби против небеских сила, а не одвлачење пажње непријатеља или непристојне испаде како се нагађало. Живот је бајка – Антоњин Дворжак
СЛОВЕН У
Славни чешки композитор толико је био опчињен музиком америчких црнаца, да га данас сматрају једним од првих музичара који је пронео славу музике која је касније названа џезом 
ада је амерички редитељ и сликар Жан Негулеску 1946. године режирао драму са музичко-љубавним заплетом, филм је насловио „Хумореска”. Драма са Џоаном Крафорд и Џоном Гарфилдом у главним улогама узела је наслов надалеко чувене композиције, настале 1894. године. Аутор тог славног дела био је Антоњин Дворжак (1841–1904), чешки композитор. Није нимало чудно што се редитељ одлучио да у америчком филму користи музику једног европског, словенског аутора. Јер, Дворжак је као музичар који је 1892. године дошао у Нови свет да буде директор Националног конзерваторијума у Њујорку оставио у Америци дубок уметнички траг. Али, утицај је био очито обостран, премда не одмах препознатљив. Романтизам са класичарским ставом и надахнућем који доноси музика америчких староседелаца и ритмовима које је први пут чуо у Њујорку почетком деведесетих година 19. столећа учиниле су Дворжаково дело врло упечатљивим.СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ – АМЕРИЧКИ ПАТУЉАСТИ СОМИЋ
НИ С ЊИМ
А сада мало о рибљој напасти, пошасти, жгадији, корову, далеко му лепа кућа, како у основи и јесте
мерички патуљасти сомић свакако је најнеомиљенија и најраспрострањенија неаутохтона (стручно се то каже: интродукована) риба наших крајева, толико и тако (милијардитски) многобројна да је по масовности надмашила чак и чувену бабушку, на коју ће такође доћи ред у опису риба Србије. По закону, а закони постоје да би се (хм!) поштовали, америчког сомића и бабушку не смете вратити у воду када их уловите, него с њима у торбу, уколико сте љубитељ тог укуса који, парадоксално, није за потцењивање, па у тигањ, или их одмах зафрљачите иза леђа, на обалу, да нахраните чавке и свраке које стрпљиво чуче на гранама врба и топола и чекају свој залогај. Неће бити да су и птице (мада врапци све знају) упознате са законом, али им је свакако из искуства познато шта је рибарски бес када се на удицу са скупоценим мамцем припремљеним за капиталног шарана, окачи тај патуљак, ма, и ту је потребан деминутив, тај насртљиви, нервозни патуљчић који прождире све живо. Неке воде сасвим опусте када их насели досељеник, не знам да ли је политички коректно рећи тај рибљи колонизатор из Америке.Јутјуб божанство -
Maru the cat
Бити мачка у Јапану добро је за њу, а још боље за њеног власника који то може да претвори у веома уносно занимање
обио је место на Википедији у којој се наводи тачан датум његовог рођења, раса којој припада, слава коју ужива на Јутјубу. Зове се Мару, што на јапанском значи „круг” или „савршенство”. Интернет је преплављен његовим видео-снимцима: Мару у лавабоу, Мару јури свој одраз у огледалу, Мару с навученом кесом на глави обезнањен трчи по кући, али оно у чему изгледа сви ипак највише уживају, због чега је и постао омиљен, јесте ускакање у картонске кутије, од оних највећих, до сасвим малих, у које не може да стане.Кад је Мару дошао на свет, 24. маја 2007. године, да ли је његов власник могао да слути у какву ће се звезду претворити? Ради се о мачку необичне сребрнкастосиве шаре, белих шапа и груди.
