Пријава/Регистрација | Форум |Редакција

Насловна

Ја волим птт



ШКОЛСКА СЛАВА

Молим вас да ми одговорите када је Свети Сава почео да се слави као школска слава.

АРСА
Блаце



Први писани траг о школској прослави Светог Саве потиче из 1734. године и налази се у Народној библиотеци у Бечу. Реч је о уџбенику за III и IV разред српско-латинске школе у Сремским Карловцима из кога може да се прочита да те године на дан Светог Саве, 14. јануара (по старом календару), није било наставе већ су се ђаци позивали да се за велики празник моле великом светитељу и просветитељу. Исто тако, постоје докази да је 1812. године земунски протојереј Јевта Ивановић увео правила о школском торжеству (владању) на дан Светог Саве. Кнез Михаило Обреновић уредио је законом од 13. јануара 1841. године (27. јануар по новом календару) да се у Србији сваке године обавезно слави Свети Сава као школска слава. Током 19. века ова слава се проширила и у друге крајеве, сем Србије – Војводину, Босну и Херцеговину, Црну Гору и по Приморју.

ЈЕЛЕН
КОЈИ ЛАЈЕ

Чуо сам да негде у Азији живе јелени који лају, па вас молим да напишете нешто о њима.

ДРАГУТИН
Јагодина

У тешко доступно подручје Ву Ксанг, на граници између Лаоса и Вијетнама, биолог Џон Мекинон стигао је 1992. године, где је заједно са зоологом До Туоком од мештана чуо за дивље козе које су изгледале другачије од свих осталих и чију лобању с роговима је Туок добио од њих. Подробно испитивање ДНК показало је да се ради о животињи тешкој око сто килограма, с различитим називима – псеудорикс, саола или говече из Ву Ксанга – која припада потпуно новом роду животиња. Током две године истраживања у том подручју, Мекинон и Туок открили су нове животињске врсте – малог азијског јелена, „зубатог” мантџака, тешког 45 килограма и међу мештанима познатог као јелен који лаје. Биолог Нгјен Нгок Чин открио је у том подручју и непознату врсту животиње, звану „кванг кем”, или јелен који споро трчи.

НАГЛАВАЧКЕ У БЕЗДАН

Пошто сам и сама једном пробала банџи скок, занима ме да ли су особе које везане скачу у понор изложене опасности. Скоро сам чула за неку девојку којој је пукло уже, али је преживела.

МАРИЈА П.
Београд



Не зна се тачно колико људи у свету страда упуштајући се у банџи скок, али стручњаци процењују да се несрећа с кобним исходом догађа једној од пола милиона особа. Ерин Лангворди, срећом, не спада у те несрећнике. Ова двадесетдвогодишња Аустралијанка крајем децембра прошле године стигла је у Замбију. На Бадњи дан, дакле 24. децембра, решила је да испроба како изгледа скочити код Викторијиних водопада, с моста изнад реке Замбези. Кад је везана ужетом полетела главом надоле с моста високог сто једанаест метара, сигурносна сајла је пукла.
По процени присутних, Ерин се у том тренутку налазила двадесетак метара над водом. Да све буде још горе, ножни чланци били су јој причвршћени. Иако ју је и то онемогућавало да нормално плива после силовитог пада у реку, девојка је била довољно присебна, а срећом није изгубила ни свест. Уже око чланака неколико пута јој се качило за подводне стене, међутим, Ерин је настављала борбу с речном матицом. Успела је некако да доплива до обале, с оне стране која припада Зимбабвеу. Убрзо су стигли спасиоци који су је, после пружене прве помоћи, превезли у болницу. Иако су је задржали недељу дана, лекари су били изненађени што је Ерин Лангворди прошла без озбиљних повреда. Снимак овог пада може да се види на „Јутјубу”, чим се укуца име ове девојке (Erin Langworthy).

СИР ОД ДУЊА

„Забавник” је објавио чланак о дуњама и у њему сте дали француски рецепт за „сир од дуња”. Жао ми је што нисте навели нашу чувену посластицу „китникес” која је укуснија и лепша од француске. Зато вам шаљем и рецепт, па ако буде прилике, ви га објавите. Реч је мамином рецепту.
Дуње ваља очистити, али их не љуштити. Очишћене дуње се кувају у води са ванилом, или румом – по укусу. Воду од кувања треба бацити. Куване дуње затим треба испасирати. Оцеђенa маса се мери и додаје јој се шећер. На килограм дуња, килограм шећера. Кувати док се не добије уједначена тврђа маса, али довољно ретка да може да се разлије у плех. После кувања у масу треба додати целе четвртине ораха у количини коју желимо. Ако неко воли, уз орахе може да дода и суво грожђе које се претходно натопи у млакој води и оцеди. Потом ваља поквасити плитак плех и разлити топлу масу дебљине од један и по до два центиметра. Када се маса охлади и стегне, изрезати је по дужини плеха на кришке ширине пет до седам центиметара и оставити увијену у платно на промаји да се суши. Када се китникес осуши, пре сервирања исећи на штанглице и уваљати у прах шећер. Напомена: може да се деси да нисте у стању да престанете да једете кад почнете. Зато, имајте јаку вољу!

              

Срдачно
БОЈАН РАДОВАНОВИЋ

Поштовани Бојане,
Хвала за мамин рецепт за китникес. Иначе, овај израз – китникес, или китникез – јесте немачка реч (Quittenkäse) која значи управо – сир од дуња! Дакле, француски, немачки или српски, реч је о мање или више сличној посластици. У редакцији „Забавника” чувамо репринт издање „Великог српског кувара” Катарине Поповић Миџине из 1911. године у коме такође постоји рецепт за китникес(з). Рецепт је врло сличан ономе који сте нам послали: на килограм скуваних (додуше ољуштених) и пропасираних дуња иде килограм шећера, али се у то додаје и мало воде, те се кува док се не згусне као гриз. Додаје се и сок од једног лимуна (на килограм дуња), као и ломљена језгра ораха или, пак, ољуштени исечени бадем. Наравно, пре него што се улије у калуп који је овлажен водом и охлађен. Када се „сир” стегне, држи се на сувој, чистој дасци да се суши. Исечена посластица може да се уваља у шећер, млевене орахе, или пак млевени бадем. Постоје готово истоветни рецепти за „сиреве” од јабука и бресака.
              



КАО КОД КУЋЕ

Можеш ли нешто да ми кажеш о „house” музици?

МИЛОШ
Црна Гора




Назив ове електронске музике везује се за „Верхаус” (Warehouse) из Чикага и осамдесете године прошлог века кад је директор овог ноћног клуба био ди-џеј Френки Наклс. Ова музика настајала је у дискотекама Њујорка, Торонта, Монтреала, Лондона и брзо се проширила по читавој Америци и Европи. У тим годинама Афроамериканци, Латиноамериканци и неки други слојеви, који су сматрали да нису довољно прихваћени у америчком друштву, музиком су исказивали бунт. Слично је било и с младима у Великој Британији, који су се бунили против челичне владавине тадашње премијерке Маргарет Тачер, и друге омладине широм Европе. До почетка деведесетих ова врста музике постала је најслушанија широм света.
    И данас има њених поклоника, али хаус (house – кућа, дом) музика изгубила је на омиљености. Осим што се заснива на миксовању диско музике из седамдесетих, овај музички облик садржи и елементе чикашког џеза, блуза, соула, али и госпела, фанка. Велика омиљеност хаус музике објашњава се, између осталог, осећањем заједништва које је пружила и оним слојевима друштва на које се често у многим земљама гледа с подозрењем. Одједном више није било важно ни ко си ни шта си, већ коју музику слушаш и шта те нагони на луди плес с мноштвом истомишљеника по небројеним клубовима, дискотекама, музичким халама.

ЧЕКАЈУЋИ ХРИСТА

Занима ме ко су адвентисти.

ЖАРКО
Кучево

Адвентистима се називају следбеници појединих протестантских секти који верују у долазак (лат. adventus – долазак) Исуса Христа на Земљу и потом његову владавину од хиљаду година. У 18. и 19. веку адвентисти су се проширили у Европи и Америци. Нарочито захваљујући проповедима Вилијама Милера (1781–1849), они су у Америци основали Хришћанску адвентистичку цркву. Милер је прорицао крај света и Христов долазак 1843–1844. године. Њихова најраширенија секта су суботари. Данас у свету има више од два милиона адвентиста.

СУНЦЕ,
ХЛАДНО МИ ЈЕ!

Молим вас да ми одговорите да ли годишња доба на Земљи зависе од њене удаљености од Сунца.

МИША
Лајковац



Не. Путујући по елипсоидној путањи, Земља се почетком јануара налази најближе Сунцу. Тада њена удаљеност од Сунца у најближој тачки на путањи, такозваном перихелу, износи око 147 милиона километара, док се почетком јула она налази на најудаљенијој тачки, такозваном афелу, који је на 152 милиона километара. Иако се, дакле, Земља зими налази најближе Сунцу, тада је на њеној северној полулопти много хладније него лети. За то постоји више објашњења: зими су дани знатно краћи, Сунчеви зраци падају на северну полулопту под косим углом и, најзад, око 80 одсто Сунчеве топлоте одбија се од снежног покривача у свемирски простор.

ДОМИНИКАНА
И ДОМИНИКА

Реци ми да ли су Доминикана и Доминика
називи за исту земљу у Карипском мору?

ЛУКА
Земун



Карипска острва, или Западну Индију, чини ланац од 3200 километара. Међу карикама у том ланцу налазе се и две острвске државе сличног имена – Доминиканска Република и Доминика.
Доминиканска Република, или Доминикана, како се често назива, друга је по величини држава у Карипском мору. Заузима две трећине острва Хиспаниола, има површину од око 48.500 квадратних километара и броји око 9.800.000 становника – мелеза, мешанаца домородаца, црнаца робова насељених у 16. веку, и шпанских колонизатора. Главни град је Санто Доминго, службени језик је шпански.
Острво је 1492. године „открио” италијански морепловац Кристифор Колумбо. Независност је стекла 1865. године. Привредно неразвијена, Доминиканска Република живи од туризма.

                                 

    Једна од карика у ланцу земаља Западне Индије је и Доминика, мала острвска држава површине тек нешто веће од 750 квадратних километара. На ово острво, последње у Карипском мору које су колонизовали Европљани, Кристифор Колумбо искрцао се 3. новембра 1493. године, на дан Светог Доминга. Тако је острво добило име Доминика. Главни град је Розо, службени језик енглески.
    Ова државица дуго је била француска и британска колонија да би самосталност стекла тек 1978. године и ушла у Комонвелт. Има око 70.000 становника, потомака афричких робова које су Британци средином 17. века ту населили. Баве се пољопривредом и рибарством. Главни приход притиче од извоза банана. Густе тропске планинске шуме, које прекривају острво, дом су краљевске аре, птице која краси и заставу и грб Доминике.

КО
СВИРА
НА
„СТРАДИВАРИЈУСУ”?

У једном од претходних бројева „Забавника” прочитала сам чланак о виолинама Антонија Страдиварија. Волела бих да знам ко од данас славних виолиниста свира на Страдиваријевој виолини. Хвала!

ТАРА
Београд



Да набројимо само неке. Славни италијански виолиниста Уто Уги свира на Страдиваријевој виолини из 1701. године, а немачка уметница Ана-Софи Мутер на виолини насталој у радионици Антонија Страдиварија 1710. године. Владимир Спиваков, руски виолиниста и диригент, свира на „страдиваријусу” из 1712. године. Јицак Перлман, израелски виолиниста, свира на Страдиваријевој виолини која је некада припадала Јехудију Мењухину.

                          

   Та виолина настала је 1714. године. Салваторе Акардо, италијански виртуоз, поседује две виолине Антонија Страдиварија. Занимљиво је да једна, из 1718, носи име Антоана де Сент Егзиперија, писца „Малог принца”, коме је својевремено и припадала, а друга је некадашња „Фраческати” из 1727. године. Викторија Мулова свира на „страдиварију” из 1723. године, а Максим Венгеров – на виолини из 1727. године. Џошуа Бел, амерички виолиниста, такође свира на „страдиваријусу”. Његова виолина направљена је у Кремони 1713. године.